Cica maca i rundov bundov - Jovan Jovanović Zmaj

Цица-маца и рундов-бундов

Седи цица испред врата

Па главом климата,

Каткад мало реп потресе

И облизује се;

Све по реду шапе диже

Па их лепо лиже;

А нико јој не полива –

Опет се умива,

Језиком се утира –

Кад нема пешкира,

Па се онда шапом глади

По брку, по бради:

Сад је чиста, налицкана,

Лепо очешљана –

Шта ће сад?

Сад се мало згури

И мало зажмури:

Кадикад

Протегли се здесна, слева,

Мало трепће, мало зева,

Кад мува залута,

Цица је прогута.

Па се онда смести

Као да ће прести.

И заиста преде,

А деца је гледе.

Ал' ево јој госта нова –

Рундова-бундова!

Па на цица-мацу зину,

Исплазио језичину,

Па на цицу режи

Ал' цица не бежи!

Рундов поче и да лаје –

Цица жмури, и не хаје:

„Нека лаје, зла му мати,

Ваљда ће му додијати!“

Али рундов кавге тражи:

Вау, вау, вау, вау, вау!

А цица се окуражи

И рече: Мијау!

Па на мегдан скочи,

Фрска ноздрвама,

Светле јој се очи,

Жеравица сама,

Па се накостреши:

Срце вољно,

Знање бојно

Мегдан ће да реши.

Нека дође ком' се прохте

Да окуша њене нокте

Што умеју вешто грепсти –

Рундов поче зепсти.

Нека зебе, зла му мати,

Цица ће га угрејати.

Па му на врат скочи,

Шапама у очи,

Па га чупа, па га гази,

А рундов се пренерази.

Примио је многу ћушку,

Покуњио изгребану њушку,

Из очију сузе проли,

Репом маше ко да моли.

А цица га ману

Јунак на мегдану.

И на своје место седа,

На рундова и не гледа

Умила се, очешљала,

По моди се налицкала,

Па се мирно смести,

Поче опет прести.